уторак, 18. август 2015.

Standardi / Milos Stamenkovic@Sok Terapija




MvS: Pozdrav Milose, predstavi nam portal Sok Terapija? Ko sve radi, otkuda ideja. Koja je uloga vaseg portala?

Pozdrav, Milane! Ideja Šok terapije datira sigurno još od 2012g, ali se čekalo na uslove(radni prostor, opremu i slične tehniče potrebštine). Kada je moj veliki prijatelj, Lazar Tomić uz nesebičnu pomoć Dalibora Kocića, uspeo da reši gorepomenute prepreke, sve je bilo spremno da ,,krstim" projekat i da mu dam kurs. Pleme Šok terapije čine Dalibor Kocić, veb developer, programer, grafički dizajner, Lazar Tomić fotograf, snimatelj, grafički dizajner, te moja malenkost, kao glavni urednik, voditelj i čovek koji uglavnom sredjuje sadržaj na sajtu. Uloga ,,Šok terapije je vrlo prosta" za cilj ima jedan kompleksan zadatak  iako to zvuči vrlo prosto da promoviše ekstremnu i alt. muziku(punk-rock-metal).
MvS: Gde vidis Sok Terapiju na domacoj sceni?
Trenutno Šok terapija funkcioniše kao veb magazin, video i net-radio emsija,  mada, iskreno, ja imam za cilj ,,Šok terapija projekat" koji će imati daleko jači otisak. Dobra stvar je što mi sve ovo radimo ,,besplatno" nismo komercijalizovani, ne osećamo zadah konkurencije, jer je i nemamo, prosto barijere ne postoje do granica koje sami sebi postavimo. Otvorni smo za svaku saradnju i sa svima. Idealizam u našem slučaju može da bude neverovatno uzdizanje(u korist promocije zike) ili utopija(kao rezultat umora, ne daj Bože zasićenja/razočarenja). 
MvS: Sta je po tebi potrebno da danasnja scena masovnije zazivi?
Da svi zapnemo, bukvalno. Bez izuzetaka. Muzičari, publika, izdavači, veb portali...svako u pravcu svoga delovanja. Što nas više šibaju nedaće, to još upornije, sa besom u očima, krvlju u ustima, i bubnjevima u ušima. Nema izgovora i praznih teoretisanja. Što kaže moto našeg velikana, bodibildera, Lepomira Bakića ,,U inat svima, uprkos svemu"!


MvS: Koja je uloga festivala za razvoj domace scene i gde je mesto Invazije sa Istoka?

Veliki festivali( da ih ne imanujem) su tu da naprave famu, da se publika provede, udri brigu na veselje, uz dužno poštovanje i čast izuzecima da se promovišu neka već dobro poznata imena. Svi dobro znamo zbog čega većina ljudi ide na takve festivale. Bukvalno da se ,,omrse" u svakom smislu. A mladim bendovima kojima je odvojena jedva mrvica vremena i prostora da zamaže oči i na trenutak stvori imaginaciju veličine! Sa druge strane prisniji festivali poput Invazije sa istoka(za koju smatram da je jedna od boljih stvari koje se dešavaju domaćem rok n rol-u), ne stvaraju lažu, tako je kako je i ako stvarno voliš, bićeš tu! Važna stvar po meni i koju treba isticati je da smo svi ljudi, dve ruke, dve noge, glava, deset prstiju, nema separacije medj publikom i bendovima. Strašno je opaka stvar kad ljudi pomešaju i ne shvataju da ova muzika jedino funkcioniše kao korelacija publika-izvođač, izvođač-publika. Svako ko zanemari jedan od faktora, maši nit i gubi smisao! Nema mesta sujeti i uzdizanju na bilo koji način. A Invazija baš promoviše stvari koje su od krucijalnog značaja za opstanak zdrave scene! Duh plemena rok n rola,vazda će živeti takvim zalagnjem. S' Bogom!
                                                                                                                         Milan von Stone

Нема коментара:

Постави коментар