Invasion @ Kopar

Sve je izgledalo brutalno dobro. GRČ je unikatan bend koji iza sebe ostavlja more dobrih komentara i impresija. Kako zbog besprekorne muzike, tako i zbog ekcentričnih nastupa.

Halcyon Era

Još jedna uspešna Invazija. Ovoga puta u divnom slovenačkom gradu na moru. 25. mart ove godine. Kopar, Centar mladih. Tri jako kvalitetna benda su dovela tu noć do potpunog usijanja. 

Kao prvi, ujedno i najmlađi bend i lokalna podrška, nastupao je Halcyon Era. Halcyon Era je interesantan spoj melodic i groove metala i dva ženska vokala. Jako zanimljiv bend, tek na početku svoje karijere, vrlo obećavajuć.

Jessica Kastelic Hreorešen & Jerneja Umer Kljun 

Drugi po redu, INMATE, bend iz Velenja. Spoj melodic i death metala. Dva muška vokala. Odlična energija, zapravo iznenađujuća, koju mnogo veći bendovi godinama nisu mogli da stvore, potpun i jasan zvuk, zanimljivi rifovi. Bend INMATE postoji od 2005. godine. Iako su članovi mladi momci, iskustvo ih čini vrlo uigranim igračima. Kod njih mi se posebno dopalo to što su na vrlo dobar način komunicirali sa publikom i davali joj baš ono što traži. Mnogo ljudi na nogama, mnogo pozitivizma i mnogo dobrih vibracija.

Inmate

I za kraj, najveći razlog zbog kog smo se okupili te noći, jedan BOOM i jedno muzičko čudo koje zapravo ni ne znam kako da prezentujem. GRČ, legendarni bend iz Rijeke koji postoji gotovo 30 godina. Pravac koji oni sviraju je jako kompleksan. To je spoj punka, industriala, shock rocka i metala. Tekstovi su izvanredni, teški i realni, muzika do krajnjih perfekcija ukomponovana u celokupan doživljaj. GRČ se, po mnogo čemu, izdvaja iz uobičajenih sfera muzike. Pevač GRČA, statična i hladna osoba, Zoran Štajdohar, najveću srž daje svoje bendu upravo zbog svoje autentičnosti i tekstova koje sam piše. Scenski nastupi benda GRČ su uvek daleko opisivani i iznenađujući u svakom kontekstu. Bina, velika teleća glava od oko 16 kg-a, statista, sekira, motorna testera, ‘’iživljavanje’’.  Ne u pravom smislu reči - iživljavanje. Već je to način na koji može da se, uz pomoć interpretacije, odagna bol. Sve je izgledalo brutalno dobro. GRČ je unikatan bend koji iza sebe ostavlja more dobrih komentara i impresija. Kako zbog besprekorne muzike, tako i zbog ekcentričnih nastupa.

Grc

Kopar i Centar mladih će ostati upamćeni po izuzetnoj muzici koju je omogućila organizacija Invasion from the East, po izuzetnim bendovima koji su je činili te noći, po ludoj energiji, strašno dobrim muzičarima i strašno dobroj muzici. Do nekog novog viđenja …. svako dobro dobri ljudi!

Text: Antitelo Em

Photo: Samo Mrak

Održan Invasion From The East – “Rokenrol nije mrtav, a kamoli pank”

http://remixpress.com/odrzan-invasion-from-the-east-rokenrol-nije-mrtav-a-kamoli-pank/

Omladinski centar CK13, 5. februar 2016.
Invasion From The East
Nastupali: Madresi, Trigger, Let The Cigar Die, Northern Revival 
Foto: Ivana Jovanović

Održan Invasion From The East – “Rokenrol nije mrtav, a kamoli pank”

U petak, 5. februara, u novosadskoj Crnoj Kući, jednoj od kuća u Srbiji u kojoj nema narodnjaka, održan je festival Invasion From The East.

Invaziju su izvršila četiri benda: Trigger, Let The Cigar Die, Madresi i domaća podrška Northern Revival. Koncert je počeo tačno u 22.00 časa.

Iako se malo ljudi skupilo na prvom nastupu,  Madresi su započeli svoj nastup pesmom vickastog  naziva „It s only turbo folk“  sa prvog albuma. Ova zrenjaninska trojka postoji od 2008. godine i sviraju klasični pank u stilu riječkog Parafa. Pesme su im prilično pevljive, melodične. Odsvirali su većinu pesama sa prvog albuma „Odvedi me odavde“  da bi završili sa „Prodajem emocije“ što je istovremeno i naziv njihovog drugog albuma koji je izdao Miner Records. Najbolja poruka koju su poslali je pesma „Rokenrol nije mrtav, a kamoli pank“.

Nakon njih na scenu stupa beogradski Trigger, art metal bend koji bi oborio s nogu i publiku koja nije ljubitelj ovog žanra. Ono što volim kod bendova iz Singidunuma  je odlična komunikacija sa publikom gde god da se pojave,  ne odustaju dok  i ovi iz poslednjeg reda ne pokažu povratnu reakciju.

Trigger je počeo nastup pesmom „Ponor“ tokom koje je publika zanemela nad moćnim vokalom pevačice, mada Milena Branković zaista ne zaslužuje da je nazivaju pevačicom nego umetnicom s obzirom na to kakve se sve spodobe nazivaju ovim imenom. Ona je pravi frontmen benda  kojoj 95 posto pevača treba da poljubi ruku kad je vidi. Trigger je izdao dva autorska albuma i jedan sa obradama pesama „Novog Talasa“.  Ovacije su se  nastavile tokom celog repertoara koji su odsvirali: „Spiritus“, „Više neće biti nas“, „Od kostiju i pepela“, „Ena“, „Navika“. Ovaj sastav ima i odličnog gitaristu te su im pesme prepune solo deonica, a ono što mi se posebno svidelo kod ovog benda je to što iako pevaju na srpskom zvuče kao da pevaju na engleskom. Nije tačno da metal ne može da zvuči dobro i na našem jeziku, zavisi ko peva. Na žalost publike koja ih je pozivala na bis, oni su ipak morali da ustupe binu gostima sa severa.

Mađarski bend, za koji „nem tudom“ kako se izgovara ime grada iz kog su (Tiszakécske,) nastavili su nesmanjenom žestinom. Ovi momci su koliko sam razumela počeli kao akustični bend da bi svoju neobuzdanu energiju morali da pretvore u nešto agresivnije, pa su nastavili da sviraju metal. Svi članovi benda su skakali sa instrumentima od prve do poslednje pesme tako da je basista morao da siđe u publiku (jer je bina za njega bila mala) već nakon prve pesme i izveo specijalan šou. Ja ne znam kako je on uspeo da svira uopšte , nakon   predstave koju je izvodio tokom celog nastupa. LTCDpostoji četiri godine i za to vreme napravili su samo jednu izmenu, promenili su bubnjara. Novi bubnjar je momak od 19 godina koji je došao u bend pre dve nedelje i odlično se snašao. Nekoliko puta su  pozvali publiku  da ga  podrži. Odsvirali su skoro sve pesme sa EP izdanja “So confused” i između pesama su govorili jedine srpske reči koje znaju: “Dobro jutro” i “Dobra guza” i nekoliko puta su se zahvalili svim bendovima i učesnicima.  Pred kraj nastupa na scenu je stupio i Petar iz  Northern Revivala i otpevao  “Lifer”, pesmu benda Down. Publika je otpevala s njima pesmu od reči do reči, divan prizor.  Završili su nastup  pesmom “I wish you”.

Northern Revival, kao domaćini, lepo su zaokružili ovo veče. Počeli su nešto posle pola 1. Publika ih vrlo dobro zna jer su iz Novog Sada i trude se da često sviraju. Žanrovski slični svojim drugarima iz Mađarske, nastavili su da rasplamsavaju atmosferu koja je malo pala tokom pauze na bini. Jedan deo publike je otišao, verovatno da bi stigli na bus kojeg nema posle ponoći često (što je sa mnom bio slučaj u jednom momentu).

Sve u svemu, Northern Revival zaokružio je priču o invaziji sa istoka, stavio tačku na mnogo dobro veče u Crnoj kući.

Moram primetiti i da je lepo videti u publici invaziju nova lica,  naročito devojčica koje ne stoje uplašeno u ćošku već u prvim redovima.

Dragica Mačkić

Foto: Ivana Jovanović

Intervju@Olja Wagner

Predstavljate se kao utopijski cold new wave bend. Koji su vas uzori drugih bendova naveli da imate vise stilova?

Ne volim da određujem žanrove, danas je to posebno teško jer je muzika uglavnom fuzija svega onoga što slušaš. Nije više lako razgraničiti jasnom linijom gde nastaje pank a gde prelazi u new wave ili obrnuto. Naše pesme su žanrovski dosta različite pa da bi što bolje opisali onima koji se prvi put susreću sa njima napravili smo sopstvenu sintagmu.

Utopijski je jer su teme o kojima pevamo želja za boljim društvom i odnosu društva prema čoveku, sve ono što nas tišti, svakodnevica. Često možemo da to zovemo možda bolje i distopija ili antiutopija. Iskreno, mnogo muzike danas može da se nazove utopijskom. 

Cold New Wave je više odrednica stila, minimalni gitarski noise. Jednostavne hipnotišuće deonice i lako pamtljivi refreni, parole,  jer nam je cilj da naše poruke stignu do slušalaca, da se pronađu u našim emocijama. Nije nam cilj da impresioniramo tehnički svoju publiku već da se sa njom sjedinimo. Ne vređamo  nijednu društvenu grupu niti se posebno zalažemo za neku. Nema politike ni podeljenosti. Ne merimo se. Istovremeno smo tolerantni i netolerantni, želimo da se svako od vas zapita da li je sve onako kako izgleda.

Da li je ovaj muzički stil zastupljen na domacoj muzičkoj sceni Srbije i Evrope, Navedi neko ime? Gde se nalazite ili koje mesto vi zauzimate na njoj?

Ne bih rekla da jeste. Naš stil više teži nekim ranijim vremenima u rokenrolu. Tako da smo veoma autentični. Nikako pretenciozni. Samo bih rekla da je način na koji stvaramo drugačiji.  Ako bi trebalo da nas uporedim sa nekim bendovima onda bi to bili “Siouxsie and the Banshees” i “The Cure” sa početka karijere, “Joy Division”, “Television”, “Velvet Underground”.

Mi se kao bend nalazimo na početku. Mada smo iskusni u ovom poslu, sviramo u ovoj postavi oko godinu dana i tek treba da nađemo svoje mesto na sceni. Pošto pevamo na srpskom prvenstveno ćemo da se posvetimo regionu, a onda možda i dalje.

Koliko cesto svirate po Srbiji od kako ste formirali bend. Koji je od dosadasnjih nastupa bio znacajan i zbog cega?

Pa mogu da kažem da smo za ovo vreme koliko postojimo dosta svirali. I činjenica da još uvek nemamo album dosta utiče na količinu nastupa, kojih će biti mnogo više kada se na jesen bude pojavio. Zvaće se „Posrnule himne“. Uglavnom smo uspeli da se, da tako kažem, na staru slavu i poznanstva predstavimo ljudima i mogu da kažem da svuda gde smo svirali ostavljamo dobar utisak. Publika nas prihvata odlično, jer se lako poistoveti sa našim idejama. 

Meni lično je naš nastup na Internacionalnom festivalu stripa najznačajniji, jer je sa tehničke strane bio naš najlošiji nastup ali je zato sa druge strane bio i najemotivniji i najiskreniji. Uspeli smo da prenesemo sve ono što imamo u sebi u jednom fenomenalnom naboju i publika je to prepoznala. To je ono kako ja inače posmatram muziku i koju stvaram i slušam: treba da me ubedi u ideju. Nama to odlično ide od ruke

Šta mislite o izjavama nekih da se od kvalitetne muzike ne može živeti pa se lako prebacuju na neke druge žanrove. Šta je ono što vas motiviše da i dalje svirate?

Teško je živeti danas od bilo kog poštenog posla pa i od muzike. Nije nemoguće, ali zahteva dosta posvećenosti i žrtava. S jedne strane je teže nego pre, zbog prezasićenosti tržišta i letargije koja je prisutna kod ljudi zbog lošeg života i egzistencijalnih problema koji nas sve tište. A s druge strane je lakše, jer je tu internet i lakše se ljudi povezuju i dolaze do informacija. Potrebno je samo da traže te informacije, sve je dostupno i može da se izabere. Smatram da će se kvalitet uvek probiti. Od kukanja nema vajde, treba raditi i boriti se za sebe i svoju umetnost. I to je baš ono što nas održava u ovome. Nema lepšeg osećaja nego kad siđeš sa bine i osetiš među ljudima jedno prihvatanje, da su te razumeli, da ima još neka budala negde koja misli i oseća kao ti.

Kakvu poziciju danas ima rokenrol u Srbiji da li je mainstream ili underground ili retro stvar?

Rokenrol nikada neće biti retro, uvek će biti moderan i aktuelan. Rokenrol je prosto ljudska potreba. Samo je forma drugačija i pristup jer je i vreme u kojem nastaje drugačije. Ne daj Bože da postane mejnstrim, to onda neće biti rokenrol. Rokenrol mora uvek da zadrži dozu bunta i naprednih ideja zato što je njegov uticaj i snaga ogromna. Činjenica da se guši i šikanira od strane zvanične kulture govori u prilog tome. Samim tim je i naša odgovornost za ovo što radimo veća i značajnija.

Sve se cesce dovode u medijima neka velika imena narodne muzike sa drogama a najmanje sa muzikom! Da li su narodnjaci preuzeli ideje i funkciju od panka s obzirom da u pesmama pozivaju na opijate, seks, kršenje zakona?

I oni su ljudi kao i mi. Iste stvari ih rade samo se izražavaju na drugi način. Ne znam zašto ljude to iznenađuje. Nemam ništa protiv narodnjaka, neka se bore za svoju publiku. Imam protiv onih koji takvu muziku predstavljaju kao zvaničnu kulturu i to nije dobro. Treba da se zauzme drugačiji stav za opšte dobro a ne zato što neko voli da u kafani polomi čaše uz neku Cecinu ili Sinanovu pesmu. I naša publika uživa na svoj način uz našu muziku. Naša dva mikrokosmosa se nikako ne prepoznaju i dotiču, svetlosnim godinama smo udaljeni jedni od drugih. Da ponovim, ne bi bilo dobro za rokenrol da ga svi vole. On treba da zadrži svoju elitističku intelektualnu poziciju.

Invasion From The East je underground muzicki karavan. Kakav je tvoj odnos prema festivalima. Da li oni drze scenu i koliko si upoznata sa Invazijom?

Ovo je prvi put da sa bendom učestvujem u Invaziji i nadam se da će ta saradnja da se nastavi uspešno. Mislim da su DIY pokreti kao Invazija veoma značajni za scenu uopšte jer entuzijazam koji ih pokreće daje primer i to dobar kako stvari treba da funkcionišu. Kao i festivali i nezavisne izdavačke kuće. Povezivanje bendova na taj način je pravi put i omogućava da se dođe do dobre muzike na lakši način. Pokazuje i bendovima da je saradnja neophodna među nama i da su neke stvari lakše ako se rade zajedno. Ako si čuo za jedan bend i odeš na festival i čuješ još 4 druga benda samo si na dobitku. Ja gledam sve što mogu, čak i žanrovski ono što ne slušam kod kuće jer sam gladna dobre muzike. I kao neko ko se time bavi znam koliko je važna podrška. Publika ne sme da bude isključiva i umorna. Bendovi moraju da budu prvi koji će da podrže kolege, u prvim redovima. Ti i ostali koji se bave ovim poslom mogu da pomognu ali ne mogu da rade naš posao. Da bi scena opstala i razvijala se mora svako da doprinese onim što može i zna. 

Na kraju sta bi porucila posetiocima Invazije koja se 28.avgusta odrzava u Nisu?

Da ih očekuje jedno fenomenalno veče, odličan koncert, puno dobre muzike, jeftino pivo i sjajna ekipa. Bićemo dobri domaćini gostima i s naše strane očekujte jedan energičan nastup. Nismo svirali dva meseca tako da smo spremni da eksplodiramo. I da se vidimo uskoro na nekoj novoj Invaziji.

Intervju@Mikica Bethor

• 
  

  MvS: Mikica ti si medju prvima koji je poceo sa pricom o black metal muzici na ovim prostorima. Ono sto malo ljudi zna o tebi, kako si zapoceo pricu o Bethoru?

  
  

  Poz.Bethor kao One Man Black Metal bend je nastao 2001 godine.Dosta ranije 31.decembra 1990 godine oformljen je moj prvi bend Grimorium Verum.Imao sam sve,zelju,energiju,volju,clanove benda,instrumente falili su nam jos samo pseudonimi (kada su nasi uzori Bathory i Venom imali pseudonime zasto mi ne bi hehehe). Listao sam knjigu Crna Magija od Alistera Kroulija i tu sam pronasao ime Bethor,svidelo mi se i od tada sam poceo koristiti taj pseudonim.U prvoj postavi Grimorium Veruma pored mene bili su Lanquerious i Sauron.Sve je bilo lepo zamisljeno,krenulo je u pravom smeru,medjutim kasnije se videlo da taj bend ne moze opstati.Prvi koncert je odrzan u Maju 1991 godine,repertoar nam je bio,dve autorske pesme i dve obrade (Equimanthorn od Bathory-a i My America od Nuclear assault).Slododno mogu reci da je to bila prva Black-Thrash-Death metal svirka u tom delu Srbije.U februaru 1991godine,pravim jos jedan bend Grind Core Opredeljenja,-Udri,Krsi i Polomi-za bubnjem je bio Zuga,u martu smo snimili demo I Love Grind Core,nekoliko dana nakon snimanja on odlazi u JNA ,tako da sam kasnije nazivu  dodao -Srecan odlazak u vojsku. Kasnije nastaju bemdovi Leponnex,Increat,Two Bad Milosh Dead,Tracktorhead,Satan Sakic i drugi ,ali to je vec druga prica.

  Od 1998 do 2001 trazio sam  ljude za bend,ali bezuspesno.2001 sam dosao na ideju da sve uradim sam i tako  nastaje bend Bethor,svoj pseudonim sam stavio za naziv benda.

  Prvi materijal je bio gotov,ali sam razmisljao kako da ga nazovem,sinula je odlicna ideja i usledio je napad smeha narednih par dana,naziv materijala je bio Ablaze in the Mladenovac Sky.

  Slede 2002 Amitra,za taj materijal je koriscena muzika Grimorium Veruma, dodati su samo drugi tekstovi i vokali. 2003 album Bewitchment of Mortal agony, posvecen Holocaustu iz Beherita.2004 Demogorgon,uz nekoliko mini izdanja i kompilacija Bethor prestaje biti One man bend. 

  Prikljucuje se Uros (Acroholia) za bubnjevima,snimamo 2005 album Potonja, kasnije dolazi Vermis (All mysins,DSOU,T.Hammer,Kawir) na gitari.2007 snimamo Bathory Tribut.Kasnije imam velikih zdravstvenih problema,pravimo visegodisnju pauzu.2013 se ponovo okupljamo,Silja (Stone to flesh,Anality,Soul in cage)  dolazi kao basista.Odradili smo par koncerata,u pripremi je novi materijal..

  
  

  MvS: Sta za tebe predstavlja delovanje Miner recordsa? Mozes li nabrojiti neka od izdanja ove diskografske kuce?

  
  

  Mikica: Miner records je postao vodeci u regionu.U toku godine objavi se dosta albuma pod Miner etiketom,dosta bendova razlicitih muzickih pravaca,sto je dobro.Nadje se za svakog po nesto.Taj trud i zalaganje oko izdavastva treba da podstakne mlade bendove da vise ulazu u sebe i svoj bend

  Naravno da znam,bendovi koji su objavili za Miner su Annathena,Soul in cage,Sakramentum,Mad Goya,Ashen Epitaph...

  MvS: Koliko cesto svirate po Srbiji od kako ste formirali bend. Koji je od dosadasnjih nastupa bio znacajan i zbog cega?

  
  

  Mikica: Obzirom na to da je Bethor dugo godina bio One man bend nije bilo nastupa uzivo.Kada su se prikljucili Uros i Vermis onda su krenule svirke.Prva svirka je bila na Extreme Serbian Festu odrzanom u beogradskom Domu Omladine februar 2006.Poslednji koncert koji smo imali bio je u klubu Sioux 16.marta 2014.Tada,na godisnjicu Bathory-a odali smo pocast Quorthonu pored nasih pesama,odsvirali smo Bathory Tribut.U maju 2006 binu smo delili sa Finskim Impaled Nazarene,da nazovem taj koncert kao znacajan jer smo svirali sa jednim poznatim imenom u BM muzici.

  MvS: Kakvu poziciju danas ima rokenrol u Srbiji da li je mainstream ili underground ili retro stvar?
  
  

  Mikica: Rokenrola u Srbiji ima,ali ne u meri u kojoj bi trebao da postoji,licno bi voleo da je vise zastupljen.Sam pokret rnr-a se zasniva na buntu-nezadovoljstvu takav i treba da ostane.Ako se promeni to vise nije to.Ne moze biti retro kao sto je bio 70-tih,ali moze da ima taj duh.U retro duhu,ostaje i opstaje iako je 21 vek.

  MvS: Kolekcionar si vinyla. Zanima me koliko imas u kolekciji, koje su ti najdraze?

  
  

  Mikica:Nemam neku ogromnu kolekciju,mala ali odabrana smile emoticon .Vinila imam oko 150,vecina su Black Metal rariteti,iskljucivo first press-ovi.Opste je poznato da je najbolji zvuk,zvuk sa ploce.Ali sa ploce prvog izdanja,na svim reizdanjima je radjen remaster i tu se gubi onaj prirodni zvuk.Najdraze ploce koje imam su mi Bathory,Exorcist,Mayhem,Beherit,Venom...

  MvS: Aktuelna problematika vezana oko muzike kojom se servira danasnja muzika na drustvenim mrezama. Da li je bendovima danas lakse da naprave karijeru ili je jednstavnije bilo pre 30 i vise godina?

  
  

  Mikica: Sa jedne strane lakse,sa druge teze.Lakse u smislu,danas bendovi imaju vise izdavaca,internet preko kojeg mogu da reklamiraju svoju muziku.Studio za vezbanje imas na svakom cosku,instrumenti i prateca oprema su jeftiniji nego sto su pre bili.Materijal u ne fizickom obliku moze da se salje bilo gde preko drustvenih mreza.Ogroman izvor informacija,kontaktri i sve ostalo.Teze u smislu jer je konkurencija ogromna.Pre 30-ak godina imali smo fanzine koji su bili rucno pisani ili kucani masinom,lepljeni kopirani.Izvor informacija o muzici skoro da nije ni postojao(govorim o Black-Death Metalu i Grind Core-u) .Demo snimak koji se uradi na cetvorokanalnoj mikseti papreno je bio skup,vecina bendova je snimala demo snimke na kasetofonu.Kada imas demo a sviras Black Death ili Grind a godina je 1991-92 a jos zivis u Srbiji,kome to ponuditi a jos zivis u Srbiji?Svima kojima sam ja slao kasete nikada nikakav odgovor nisam dobio.Prednost kod starijih bendova je u tome sto su imali veoma malu konkurenciju.Jedini casopis koji je postojao je bio Rock kasnije Pop-Rock,oni nisu pisali o Kreatoru,Sodomu a zamisli koliko bi bili zainteresovani recimo da pisu o Evil Blood-u.U Srbiji i Jugoslaviji je bilo dosta dobrih i kvalitetnih bendova,ali nije bilo izdavaca !!!Nazalost vecina je ostala na demo snimcima,ali ima i onih koji su izgurali svoje.Pozdrav za

  Necrophobiu,Mortuary,Urgh,Annathemu,Heller,Introitus (prvi nas bend koji je izasao na strano trziste CCP Records)

  MvS: Znacaj i uloga Invazije za regionalnu scenu?

  
  

  Mikica: To je ono sto je falilo.Veliki znacaj zbog promocije i jednostavno pokazatelj da se nesto desava da imamo organizaciju,da imamo bendove i jednostavno da imamo sta da pokazemo..Ako se u jednom gradu vise puta organizuje ista menifestacija ljudima ce biti zanimljivo prvi-drugi put,nakon toga vise ne.U invaziji je drugacije,ne ponavlja se (sem u izuzetnim slucajevima) da se svira dva puta u istom mestu. Ovde je druga stvar u pitanju,ljudi ne dolaze na festival,festival dolazi kod njih..Podrska za toliki trud i respekt.

  MvS: Sta ocekujes na predstojecim gostovanjima u Velikoj Plani i u Nisu?

  
  

  Mikica:Nadam se prvenstveno da ce biti dobra svirka ,atmosfera.i zezanje.Da ce se ispuniti cilj invazije,sirenje prijateljstva. Pozivam sve ljude da se pridruze invaziji.

  
  

  ***********************************************************

  Bethor o Religiji? Jevrejski reformski pokret koji ce se kasnije nazvati hriscanstvo ne priznajem.Smatram da su tvorci ljudskog roda Anunaki,nisu to nikakvi bogovi vec samo veliki genetski inzenjeri.Na Sumerskim tablicama koje su najstariji izvor koji covecanstvo ima. Pise da je postojalo ukrštanje ljudi sa vanzemaljcima.

  Bethor o politici? Politika me ne zanima.Ne vidim nikakvu razliku izmedju opozicije i onih koji su na vlasti?Svi oni zive na nasim ledjima.

  Bethor o zenama? Zene,nuzno zlo smile emoticon Ne mozes sa njima,ne mozes bez njih

  Bethor o drogama? Nikada nisam koristio.Savet-klonite se tog zla.Postoje mnogo lepse stvari u zivotu

  
  

  Diskografija:
  

  
  

  
  

  -Ablaze in the Mladenovac sky -Amitra -Bewitchment of mortal agony -Demogorgon -Tribut svim Grind Core bendovima ovog sveta -Tribut to Interfector 1.2.3.4.5.6 -Jevanjdjelje po Mikici -Potonja -The return of darkness and evil (Bathory Tribut) -Utux xul ta ardata (mini Cd)

  Projekti -Nazgul (Austrija-Srbija) -Assassination (Australija-Srbija) -Nozem na tenk (Austrija-Srbija)

  -Nozem na tenk (Austrija-Srbija)
• 11:26pm

  
  

Intervju@Bruno Koic

Zdravo Bruno, predstavi nam tvoj portal "MIXETA". 

Pozdrav Milane! 

Mixeta je novinarsko - umjetnički projekt koji djeluje u sklopu istoimene Udruge i istoimenog glazbenog portala na web adresi mixeta.net. Promocija i pisanje o glazbi i ostalim oblicima umjetnosti, implementiranje novinarstva u umjetnost, praćenje kulture na ovim područjima te kontinuirano razvijanje kulturne scene i kulturne svijesti temeljni su čimbenici po kojima se projekt vodi.

Portal djeluje kao web stranica koja u svojim sekcijama (intervjui, izvještaji, recenzije, kolumne, najave i vijesti) surađuje s umjetnicima te komunicira umjetničko stvaralaštvo, kao i poticanje glazbenog novinarstva na području Republike Hrvatske i Balkana.

Sta je sve potrebno da portal, postane prepoznatljiv i da skrene paznju sire javnosti?

Portal, u ovome konkretnom slučaju glazbeni portal, prije svega mora izgraditi temelje po kojem će funkcionirati u budućem periodu. Uz sve slične sadržaje koje imaju brojni drugi glazbeni portali, novi glazbeni portal mora imati nekakvu rubriku, aktivnost ili interakciju po kojoj će biti prepoznatljiv i po čemu će izgraditi svoj identitet i autentičnost, u protivnom, na Internetu će samo boraviti, a ne dobivati pažnju šire javnosti. Ne pomaže portalu ako intervjuira neku poznatu osobu ili izvijesti s nekog popularnog koncerta ako nema svoj kontinuitet.

Također, velika stvar koja može pomoći portalu jest da postane responzivan, odnosno, da se njegovo sučelje može prilagoditi mobitelima, laptopima, tabletima, kao i stolnom računalu.

Sta tebi predstavlja rad i delo "MIXETA" portala?

S obzirom da sam upisao studij Medijske kulture, sa još šestoricom kolega sa smjera pokrenuli smo ovu priču početkom 2013. godine, kada sam imao 19 godina. Danas, portal bilježi neprestan rast po statistikama, sve veću čitanost i sve veću komunikaciju s organizatorima, izdavačkim kućama i glazbenicima. Za mene rad na portalu predstavlja izvrstan praktikum za buduće zaposlenje, izvrsnu priliku za upoznavanje s ljudima koji dijele sa mnom ljubav prema glazbi i ostalim umjetnostima, a na taj način sam upoznao i tebe Milane, i poveću količinu metal scene iz Srbije i šire. 

Koji je za tebe najvazniji detalj, dogadjaj u radu sa portalom:"MIXETA"?

Najneočekivanije mi je bilo to što nas je u redakciji portala samo u jednom trenutku bilo osmorica i to je najveći broj ljudi u jednom trenutku, portal i udruga trenutno sada raspolažu sa šestoricom ljudi i čini mi se nevjerojatnim kako i dalje uspijevamo održati portal na koliko-toliko respektabilnom nivou i da se i dalje držimo zajedno, unatoč brojnim trzavicama i različitim mišljenjima. Najvažnije mi je svakako ono što sam maloprije spomenuo, a to je da sam dobio priliku upoznati stotinu ljudi u periodu od dvije i pol godine koliko portal funkcionira i stekao sam brojna lijepa, korisna i ugodna poznanstva, na privatnoj i na poslovnoj razini, što je važan korak za budućnost. Također, da napomenem, portal nikada, ni u jednom trenutku nije zaradio niti je bio financiran, sve smo sami platili te još nemamo potporu ni matičnog fakulteta, ni Sveučilišta, ni grada Osijeka gdje smo stacionirani, sve što vidite na našoj web adresi financirano je iz prilično tankog studentskog džepa.

Koliko su znacajni festivali za razvoj domace scene? Gde vidis mesto Invaziji na regionalnoj sceni?

Festivali su postali, osim turističkog značaja, najznačajniji pokretač demo bendova. Ne misleći sada na neke renomirane festivale koji su već utkali svoje ime na ova područja, već oni manji, lokalniji festivali koji privlače underground scenu i koja im omogućuje da osjete pozornicu i publiku ispred sebe, a sve uz dobru zabavu, upoznavanje ljudi i kvalitetan provod. Drago mi je da broj festivala raste i drago mi je da je Invazija našla svoje mjesto u svemu tome, zasad u Srbiji, Bosni i Makedoniji, a nadam se uskoro i u Hrvatskoj. Zadovoljstvo je vidjeti kako karavana Invazije privlači metal bendove i kako im omogućuje „putujuću“ atmosferu i festivalski doživljaj, nadam se da će u budućnosti to biti još kvalitetnije medijski popraćeno i da će sve više poklonika metal glazbe pronaći svoje mjesto na jednom od koncerata. 

Milan von Stone

Intervju@Verka

Ako postoji jedan bend koji sigurno privlači svojim originalnim zvukom i krajnje zanimljivim i neočekivanim aranžmanima, svojom originalnošću i životom, to je možda baš bend Verka, koji nam dolazi iz Delčeva, u Makedoniji.  Jedan od prvih metal bendova koji u svoju mešavinu panka i metala krajnje vešto ubacuje i etno elemente, koji ni u kom slučaju ne zvuče kao strani u ovoj kombinaciji.  Ko su oni, kako su nastali, o albumu prvencu i saradnji sa Miner Recordingsom razgovaramo sa Mars Marsovski gitaristom benda.

Pozdrav makedonskim legendama.  Moram da vam odmah na početku kažem da zaista, iz dana u dan, sve više uživam u slušanju vašeg muzičkog spoja, koji je nešto krajnje novo na metal sceni bivše Jugoslavije.  Molim te da našim čitaocima na početku predstaviš članove benda i da nam kažeš ukratko kako ste se sakupili.

Hvala na pozdravu i moguchnosti za ovaj intervju. Bend Verka postoi od 1999g, počeli smo kao trio (bubanj, bass i sintisajzer) Ja sam svirao bass ,Vlatko Nušev bubanj i Nikola Tričkovski sintisajzer i vokal.  Nismo svirali metal, iako smo metalci ☺ svirali smo nešto što se nemože defenisati ni kao electonika ni kao rock, ako neko želi da čuje, ima jedan snimak sa našeg live nastupa na youtube-u (Verka - Kutro Kutre) pa će čuti o čemu se radi. Sa tom postavom smo imali nekoliko koncerta. Desila nam se neka nezgoda ukrali nam sintisajzer ☺ i nismo bili u mogućnosti da produžimo sa tim stilom, pa bend je odlučio da na mestu sintisajzera ubaci gitaru sa procesorom sa kojim bi sam zvuk gitare barem malo  priblizžiti ka zvuku sintisajzera ☺; tako je bend produžio izvesni period. Jednom mom prijatelju (Brane Antovski), koj je učio narodne udaračke instrumente sam dao Live snimke da nas čuje, na to je on rekao da u nekim delovima pesama može se ubaciti tapan ili tarabuku.  Ja sam pomislio da je to sjajna ideja, upoznao sam ga sa druga dva člana benda i tako je nastao zvuk Verka.

Momentalno Verka je sa drugim članovima a to su: Vlatko Nushev bubanj, Zlatko Andonovski bass, Mars Marsovski gitara, Hristijan Nikolovski tapan, tarabuka i kaval i Sime Zlatkov vokal.

Krajnje interesantan muzički miks me prosto primorava da te pitam i to kako ste se odlučili koje elemente ćete da uvrstite u vaš muzički izraz?  Da li je ono što imamo priliku da slušamo na albumu prvencu konačni izgled zvuka benda Verka, ili nam spremate još neka iznenadjenja?

Pa kao što sam rekao, bend je počeo sa nešto kao elektroniku, koristeći bubanj, bass, sinitsajzer i vokal.  Od tad smo izmenili zvuk na nashem prvom albumu koj se zove ’Џага’ na kojem smo koristili bubanj, gitaru, bass, vokal, tapan, tarabuka, klarinet, gajde, na drugom albumu koj se zove ’Motorni Pesni’ smo pokraj svih tih instrumenata dodali i bendir, ali smo izostavili gajde. Na poslednjem albumu, koji je prvi sa Miner rec, i zove se ’Werk.A’ dodali smo kaval, a izostavili klarinet.

Ali uglavnom to ne radimo sa namerom da ok ajde sad iskoristimo taj i taj instrument, zavisi od pesme,  za čim sama pesma ima potrebe da bi zvučila kako mislimo da treba. U samom stvaranju naše muzike ne ograničavamo se sa stilovima ,može da pesma počne na jedan način a zavraši na drugi, stvaramo onako kako nam srce i um kaže ☺  Na narednim albumima može svashta da se desi, sve zavisi od same pesme šta bi koristili.

Reci mi ukratko kako je teklo snimanje albuma?  Da li je bilo teško ukombinovati i ukomponovati sve te različite elemente da se dobije konačni mix koji možemo da čujemo  na albumu?

Pošto nam nije prvi put da snimamo, imamo iskustvo kako da se to uradi, iako je mnogo teže i zahtevnije kad se snima više instrumenta.  Prvi album nam je snimljen u garaži i to Live, znači sve smo snimili kao na koncertu, drugi album smo snimili u profisionalnom studiu sa producentom i sve to, a ovaj poslednji je snimao i producirao naš bubnjar Vlatko Nušev, koji je stekao pozamašno znanje oko procesa snimanja i produkcije.

Da li svi u bendu slušate metal?  Čak i lik koji bije u tarabuku i onaj drugi instrument?  Koje muzičare ili bendove biste naveli kao uzore?  Dok sam vas slušao, mene ste podsećali na neku malo (malo više) žešću varijantu onoga što je radio Vlatko Stefanovski?  Šta misliš o tom poredjenju? 

Što se tiche metala, da, svi slušamo metal , čak i lik koji svira tapan, tarabuku i kaval ☺ ali i razne druge stilove koji malo više ili manje imaju veze sa metalom,.  Svi imamo omiljene bendove; za neke se slažemo za neke ne ☺ ja bih nabrojao one zajedničke ☺ a to su :Morbid Angel, Anacrusis, Meshuggah, System of a down, Ramones, Tool, Ministry, Korn, Pearl Jam, Pantera, Faith no More i tako na dalje ☺. Šta se tiče Vlatko Stefanovski mislim da nam je jedino zajedničko to šta koristimo narodne instrumente i neravnodelne ritmove tj. izvorne makedonske ritmove, koje isto tako ne koristimo sa namerom već nam je to u krvi i ne možemo pobeći od toga ☺

Pretpostavljam da je za vas i vašu muziku veoma bitna činjenica to da dolazite iz Makedonije.  Reci mi nešto o makedonskoj sceni.  Da li ima puno bendova?  Sa kakvim se problemima susrećete?  Kako ih rešavate?

Pa da ne dolazimo iz Makedonije naš stil sigurno ne bi bio onakav kakav je sada.  Šta se tiče makedonske scene nemam šta posebno reći.  Kad se redi o metalu ili punk ili rock muzici, scena je underground, sve se dešava izmedju bendova i hardcore publike, retko nešto ide u javnost. Bendova ima puno, svih stilova od grindcore-a, Black i death metala, do thrash, industrial,        pank-a, hardcore, metalcore, abe svašta ☺.  Problem je kako da predstaviš svoju muziku pred većom publikom, a to bi se rešilo ako se da šansa bendovima da sviraju na većim festivalima i ako im se da podršku od medija, bilo to tv ili radia.  Jedan od bitnih problema je prostorija u koju bi bend vežbao i stvarao, momentalno bendovi sviraju po garažama u veoma lošim uslovima.  Nema se ni za za najobičnije potrepštine.  Snalazimo se kako znamo i umemo bez ičije pomoći.

Da li pratite muziku iz bivših jugoslovenskih republika?  Koji ti se bendovi svidjau, ili ne svidjaju?  Da li ima nečega što si primetio drugde, kada je u pitanju scena, a da toga u Makedoniji nema?  

Ja lično da, pratim koliko mogu šta se dešava, uglavnom preko interneta.  Imam i prijatelje koji mi šalju informacije i tako.  Pa svidja mi se bend Alogia, Despot na pr. ima i drugih bendova sad da ih ne nabrajaam.  Mislim da je scena u Srbiji razvijenija i dešava  se mnogo, od koncerta svetskih bendova do lokalnih bendova.

Kakvo se pivo pije u Makedoniji?  Ili pojete nešto drugo?

Ja pijem crveno vino najviše,a inače može se popiti i po neko Skopsko ili Zlaten Dab, a rakija se pije na veliko, ali ne i ja ☺

Reci mi o tome ko je u bendu zadušen za šta?  Kako nastaje jedna vaša pesma i koji je kriterijum poresudan pri odlučivanju koja pesma će ući na album, a koja ne?

Ja lično osim što sviram, radim i na promociju benda i obično odgovaram na pitanja ☺ kad se to radi preko mejlova, poruka i sl.  Vlatko, bubnjar, osim što svira, je zadužen za zvuk benda kad se radi o snimanju ili Live a, drugi pomažu isto tako oko promocije ili bilo čega drugog kad se radi o bendu. Pesme uglavnom počinju da žive sa nekim riffom ili ritmom, pa svako svoj instrument doda i nastane celina; svi zajedno radimo na aranžmanu ili textu pesme, nismo ograničeni da jedan stvara muziku, svi dajemo ideje, tako da može da se počne na pr. od gitarskog riffa a da na kraju, kad se pesma završi, da taj riff uopšte nije prisutan u pesmi, to važi i za ritam, ili bilo koi instrument.

Kada radimo album, stvaramo pesme sve dok imamo svežih i interesantnih ideja.  Kad osetimo da smo dali sve što možemo u tom datom momentu prestanemo; ako su to 10 pesme onda snimamo sve 10, ako su malo više ili manje to i snimamo.  Ne radimo da bi na albumu imali što više pesama na pr. zato  se i ne ponavljamo od pesme do pesme, svaka zvuči različito, a onda opet imaju nešto zajedničko. 

Kako je došlo do saradnje izmedju vas i Miner Recordingsa?  Koliko ste zadovoljni izdavačkom kućom koja stoji iza vašeg benda i vaše muzike?

Za Miner sam doznao kroz intervju koji je Milan Von Stone dao za jedan makedonski metal portal MetalMK i uz pomoć čoveka koj stoi iza tog portala, Aleka Kuzmanovskog, stupio sam u kontakt s Milanom, pa smo se nas dvojica dopisivali, razgovarali i na kraju odlučili da saradjujemo.  Naša saradnja je tek počela tako da nemam šta više dodati, za sada je odlično.  Odlučili smo da uradimo i kod nas Invasion from the east, u Skoplju i jedva čekamo da se to desi ☺ to će biti 06.06. 6-ti poredu Invasion from the East. ☺

Reci nešto za kraj.

Hvala za ovaj intervju,pozdrav čitaocima.

Verka je spremna da osvoji ovaj i onaj svet ☺   

JAGGH ON!!!

Igor Zivic

Clanovi benda:
Mars Marsovski-Guitar,Sime Zlatkov-vocal,Zlatko Andonovski-bass,Hristijan Nikolovski-folklore,Vlatko Nushev-drums

°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°°

Aktuelno:

http://blabla.mk/промо/blablatvekskluziva/

https://www.facebook.com/verkafb?fref=ts


https://www.youtube.com/watch?v=-LhvyBDe6lE

https://www.youtube.com/watch?v=jnzpdgTX00E

Intervju@Ivica Dujic / Scaffold

 Beogradski death metal kvartet Scaffold je danas ozbiljna priča, ozbiljan bend koja je već odavno trebala da se čuje daleko izvan Beograda, Srbije. Scaffold se svih ovih godina zbog teske ekonomske siuacije, tesko probijao na domacoj sceni. Verovatno i zbog toga sto njihova muzika nije komercijalna ali su od ove godine revalorizani kao vrlo bitan i vazan bend. Ivica Dujic je osnivac i frontmen benda Scaffold. Nakon nastupa na Invaziji porazgovarali smo o aktuelnostima vezane za planove benda.

Scaffold je u zadnjih nekoliko meseci skrenuo na sebe paznju sire underground scene, mini turnejom u Italiji, na Exit festivalu kao i predgrupa Cannibal Corpse. Sta trenutno radi Scaffold?

Serija nastupa Scaffold-a je započela 09. junu u Šapcu, Club Zeppelin, gde su nastupili kao predgrupa poznatom ruskom bendu "Satrial". Uspeh Scaffold-a u 2015toj godini je skup više faktora. Bend je rešio tzv "kadrovske" probleme, čime je obezbedjen osnovni uslov za rad, odnosno nastupe, snimanje novog materijala... Pokrenuta je intenzivna makrketing kampanja, stručno vodjena, kao i prepuštanje menadžemnta pouzdanim i stručnim ljudima, čime je Scaffold definitivno svima stavio do znanja da se od benda tek mogu očekivati velike stvari. Usledila su izdanja EP-a, zatim LIVE albuma, kao i reizdanje prvog studijskog albuma povodom 20togodišnjice izdanja istog. Scaffold, kao naš najstariji aktivni bend extremnog metal muzičkog pravca, dao je jasan signal da je tu, spreman... ostali su signal dobro protumačili i usledili su pozivi na značajne nastupe, na kojima je Scaffold potvrdio visoka očekivanja organizatora, promotera, publike...Scaffold odlučno ide dalje. Publiku smo nastupima i ovogodišnjim (re)izdanjima podsetili onim što smo radili, a sada je vreme da pokažemo još. Naš prioritet je snimanje i objavljivanje novog materijala, a od istog očekujemo mnogo. Bend i publika su to zaslužili.

• • Prilicno je muzicara proslo kroz bend Scaffold. Koje bi clanove voleo kada bi mogao da vidis danas pored tobe na bini? Kod mnogih bendova koji rade koliko Scaffold, pa i duže, naročito stranih, legendarnih bendova, u odredjenom trenutku je došlo do promene članova. Razlozi su mnogobrojni, toliki da nema svrhe nabrajati... Ono što karakteriše sve drage ljude koji su svirali u Scaffold-u je da je svako od njih dao svoj maksimum i veliki doprinos, zbog čega bend "živi" i danas. Činjenica je da, iz bilo kog razloga da je neko napustio bend, to nije bilo pod ružnim, lošim okolnostima. I danas smo svi veliki prijatelji, a svi bivši članovi su uvek tu da pomognu, dok svaki uspeh Scaffold-a doživljavaju kao svoj lični. Zato je nezahvalno izdvajati neke članove, bilo kao muzičare ili prijatelje. Jedino mogu navesti prvu postavu iz 1992. godine, koju su činili Dalibor Pešterac - Bas ; Nenad Bojković (Miligram) - Gitara ; Ivica Dujić – Vokal & Gitara ; Milorad Pavlović - Bubanj, ali samo iz razloga što se radi o ljudima koji se smatraju osnivačima benda, ljudima za koje me vežu najlepša sećanja iz mladosti, ljudima koji su učestvovali u stvaranju, sada već kultnog albuma "The Other Side of Reality".

  

  
  Koji ce ti posebno vas nastup ostati u secanju i zbog cega?

  Iza benda u proteklih više od dve decenije je nebrojeno nastupa, ali baziraćemo se na ovu godinu. To je, bez sumnje, nedavni nastup u Domu Omladine Beograda, kao podrška legendarnim Cannibal Corpse-ima. Izuzetno smo zadovoljni nastupom, a izuzev činjenice da smo delili binu sa legendarnim death metal bendom, izuzetno smo ponosni na broj ljudi koji nas je pratio, oduševljenjem publike, čitave atmosfere... taj nastup nam je pokazao da možemo stati rame uz rame sa najboljima, a ujedno, bilo je to još jedno veliko iskustvo koje će nam značajno pomoći u daljem radu.

  Kakvo je tvoje dosadasnje visegodisnje iskustvo kod nas? Sta bi ti danas predlozio, izmenio na domacoj sceni?

  Godine nastanka i rada benda povezuju se sa najtežim godinama i najtužnijim dogadjajima za ljude sa ovih prostora. To je onemogućilo rad mnogih umetnika. Društvo u kome se prioriteti svode na puko preživljavanje, teško da ostavlja prostor za nešto drugo. Ipak, na mnogobrojnim nastupima, uvek sam video tu iskru, koja se očigledno nikada nije ugasila. Ex YU rock, punk i metal bendovi su uvek bili vrhunski. To je jednostavno u nama. Dakle, iskra postoji, treba je rasplamsati. Kako? Pa kao što su "progurali" sve ostalo, putem marketinga... Možda je odgovor jedan veliki festival. EXIT je dokaz da se može. Možda je "Invazija" odgovor... značajne festivale prate mediji, sponzori... ostalo ide samo od sebe.

  

  Gde se danas Scaffold nalazi na mapi undergrounda, kada je u pitanju domaca i regionlna scena?

  Scaffold je svojim aktivnostima ove godine izgradio odredjenu poziciju. Naravno, na to utiče i dvodecenijsko prisustvo na sceni, ali ovogodišnje aktivnosti, kao i one koje će tek uslediti, nagoveštavaju povratak Scaffold-a u sam vrh, gde realno i pripada. Menadžemnt pravilno dozira sve aktivnosti, tako da smo konstantno prisutni, a svakom novom objavom, izdanjem, nastupom, podižemo nivo našeg rada. Kao što sam pomenuo, najbolje tek sledi...

  Invasion From The East je svojevrstan underground muzicki karavan. Kakav je tvoj odnos prema festivalima. Da li oni drze scenu i koliko si upoznat sa Invazijom?

  Invasion je nešto najbolje što se na sceni dogodilo u proteklih nekoliko godina. Kao što mnogi Miner Records opisuju kao "spasioca" kad je izdavaštvo u pitanju, tako je "Invazija" ono što spašava scenu. Invazija je mnogim neafirmisanim bendovima dala motiv da nastave da rade, stvaraju, pokazala put... i vremenom, u i dalje teškim uslovima, pomera granice. Čist primer profesionalizma, ljubavi i upornosti. Ukoliko Srbija ikada bude imala svoj Wacken, to će biti "Invazija".
  

  

  Diskografija: 
  "The Other Side Of Reality" 1994 - Grim Reaper Records
  "Live 2007 " - Grim Reaper Records
  " Like Devil IN The Church" 2010 - Taurunum Records
  " Invasion From The East" 2015 (15 Various Artists) - Miner Records
  
  Info:
  https://www.facebook.com/ScaffoldMetalSerbia/info?tab=overview
  https://www.reverbnation.com/scaffoldmetal
  
  https://www.youtube.com/channel/UCnKd8x4378H31-3TBOfTXIA
  
  https://www.youtube.com/watch?v=ialTZrN1RfI
  
  https://www.youtube.com/watch?v=MGCkzFNA-qQ