Kolumne / Bojan Ilic@KAKO SMO UDAHNULI METAL U NIŠU 80-ih

MIRIS METALA OD PRE 25 GODINA

ili KAKO SMO UDAHNULI METAL U NIŠU 80-ih

Kada spojiš 2 stvari pre svoje petneste godine - traganje za muzikom koju želiš da slušaš i način sviranja vlastite muzike bez obzira na vrstu instrumenta, neminovno je da sebe kompletno daš muzici i da sve drugo u životu bude na drugom mestu. Ta 1987. godina je neverovatna. Tog leta ja i moje društvo iz Osnovne počeli smo da izlazimo u grad - ispred Narodnog pozorišta. Niš je imao par likova koji su nekim čudom dovlačili original ploče u grad. Neko bi slušao HC, neko Speed i Thrash metal, tek pročuo bi se glas kako je taj i taj nabavio to i to, daj kasetu da ti snimi. Ceo grad da je hteo mogo je da sluša metal, ali to smo slušali mi. Tog leta sam čuo drugi i treći Bathory i ukapirao da mogu i ja nešto tako da napravim. Te 1987. sam formirao bend Crni Agresor, koji je u početku bio one man. Negde sam u novini Rock pročitao spisak bendova na festivalu u Beogradu i sa popularnim Heller-om svirao je bend Agresor. Tako sam došo na ideju da moj bend nazovem Crni Agresor. Ja sam u to vreme imao bend sa društvom iz škole pod imenom Monstrumi, a autorske pesme su bile na tragu Mejdena, Helloween-a i Metallice. Crni Agresor je uzore imao u bendovima Celtic Frost, Sodom, Bathory i Death.  Vrlo brzo sam uvideo da od nas četvorice u Monstrumima, obično dvojica vuku bend,a ostala dvojica se ponašaju kao Bogovi, tako da mi je one man band pružio priliku da se iskažem bez dugih proba, jer sam pesme ionako pravio ja, pa bi nasnimavenje pesama išlo brzo. Iduće godine Gagi, drug iz škole pridružuje mi se u bendu Crni Agresor i počinjemo zajedno da radimo na novim pesmama. Tada je u Nišu bilo par metal bendova, a najaktivniji su bili Fade, kasnije Orion i Stentor. Stentor su svirali godinama cover pesme Destruction-a i imali su veliku reputaciju. Tu i tamo bi se postava menjala zbog obaveza u vojsci, a set lista bi bila ista. Mnogo godina kasnije uradili su svoje autorske i snimili jedan album, ali tih godina niko nije ni razmišljao o albumu. Razmišljali smo kako da sviramo svojim prijateljima sa kojima smo slušali metal. Neko bi imao pojačalo, neko gitaru, pozajmim opremu na par dana i onda vežbam. Znam da moram da je vratim za par dana, pa onda vežbam satima. Posle kupim svoje i to tako stoji, ne vežbam. Ajd, sutra ću. Pa onda moju opremu pozajmim, a uzmem od drugih i tako u krug. Svi su iz društva malo po malo svirali. 

1. April 1989. je bio dan Socijalističke Omladine, zatvorili su uz pomoć 2 kamiona Dušanovu ulicu, zvezde večeri su bili Električni Orgazam, a Stentor, Orion i Crni Agresor su među 15 demo bendova bili predstavnici Niške metal scene. Prvi Death metal uživo tog davnog Aprila 1989. U bendu samo ja i Gagi. OK, ko će da svira bubnjeve? Gagi nikad nije seo za bubnjeve. OK, ja ću bubnjeve, ti gitaru i pevaš. Gagi: "Ne znam ja da pevam, ne mogu". Ja tek ne mogu da pevam death metal i sviram bubnjeve. I izađemo i otprašimo 3 pesme u 10 minuta, Gagi za bubnjevima, ja - gitara i vokal. Tada sam pohađao srednju građevinsku. Sutra su mi prilazili šminkeri da mi čestitaju "E to je metal, a ne oni natapirani". Tad se u grad izlazilo u 19h, mi smo svirali nešto posle 20h, pred više od 5000 ljudi u tom trenutku. Onda je krenulo. 

1990-te u jesen Gagija nije bilo u bendu, ali je za bubnjevima mesto zauzeo Šime, bubnjar i suosnivač benda Stentor. Vežbali smo nas dvojica u podrumu njegovog solitera, gde siđeš 3 sprata ispod nivoa tla. Svirali smo death metal u Simfonijskom, šminkerskom mestu, gde bi se opet okupilo 15ak demo bendova. Kakvi su sve to ljudi tad svirali i kakvi su to tad bili bendovi?!? Ludilo. Meni Šime nakon jedne svirke kaže "E, valjalo bi da ubacimo bas". Ja sam protiv. Al, on predlaže Big Saleta, sada radi pod imenom Serbon, a tada je svirao bas u Stentoru, kasnije će na Stentor albumu i pevati pored sviranja basa. Meni se Big Sale dopao kao lik i kažem "Ako će on da svira onda može". Znali smo kod Bojića u Niškoj Banji da zajedno imamo probe i Stentor i Crni Agresor. Kada bi Big Sale zvao da prijavi Stentor za svirku u gradu, prijavljivao bi i Crni Agresor. Svirali bi zajedno sa ostalim Niškim demo bendovima. 

28. Juna 1991. smo svirali u Kuršumliji, na Vidovdanskoj gitarijadi. Na toj svirci je bilo bendova čak iz Šida. Ljudi su ceo dan putovali u vozu da bi svirali u Kuršumliji. I ceo dan bi putovali nazad kući. Crni Agresor je bio šesti po redu. Svira četvrti bend, Big Saleta nema nigde. Gde je, niko ne zna da mi kaže. Neko kaže "Otišo na groblje". Šta će tamo?!? Dolazi Sale sa vencem, maznuo venac sa nekog groba "Ej Bojto, s ovim da izađemo na binu". Beži bre! Imam negde na VHS-u taj nastup. Tehnički nam je taj nastup od svih bio najlošiji, ali ipak to je jedina svirka koju imam na videu. Ja i Big Sale smo ostali još jedan dan u Kuršumliji, upoznali divne ljude. Gde god bi svirali u gradu kompletno društvo bi nas pratilo Te godine smo svirali kao predgrupa Karizmi u Banovini, a sve vreme nastupa šutka od 250 ljudi nije prestajala. Takođe  interesantna svirka je bila na bazenu Nais pod nazivom "I mi smo za mir". Dobili smo zahvalnicu za učešće na svirci. Crni Agresor za mir. 

Onda dolazi 1992. godina, Bojić traži od Šimeta i Big Saleta da rade samo sa Stentorom ili da Stentor prestane sa radom. Oni se okreću radu u bendu Stentor, a ja pogledavši oko sebe nisam video prave zamene. Moj veliki prijatelj Zoki koji je kasnije svirao u Novembru želeo je da svira u Crnom Agresoru, ali s obzirom da je slušao Ramonse, mislio sam da je prikladnije da napravimo neki pank/rock bend. Mislim da smo u leto 1991. godine bili najbolji metal bend u Srbiji, a nesreća je bila u tome što bend nije imao autentične članove, već članove drugog benda, tako da je Crni Agresor te 1992. godine prestao da postoji. Sve do pre par dana. Gagi je sada moj komšija, živi 2 sprata ispod mene, tako da smo imal probu kao Crni Agresor posle 26 godina :) Napravili smo pesmu "Smrt dolazi". Ono što znam je da Big Sale verovatno nikad neće ponovo da svira u bendu Crni Agresor. Žalio mi se da je to satanizam, a da se kosi sa Pravoslavnim pesmama koje sada radi i sa načinom života koji živi. Šime bi trebalo da hoće. Šteta. Nas četvorica bi sada bili pravi pogodak i za Nišku i za Srpsku metal scenu. Ali dobro. Ko god bude u bendu, budite spremni za najnoviju crnu agresiju od jeseni. Smrt dolazi!

Bojan Ilić (bendovi: Boy Jan, Crni Agresor) 
Konkretno - Vijetnam forever (EP kaseta, februar 1998)