Izveštaj sa svirke_Invasion from the East_30.05.2015.
Došao je i taj dan, 30.05., dugo očekivani dan održavanja festivala Invasion from the East u Novom Sadu. Prostor, mesto na kojem se Invasion u Novom Sadu već odomaćio – klub Quarter, možda i najbolji prostor za svirke ovakvog tipa i muzičkog opredeljenja.
Invasion from the East je u svojoj trećoj sezoni.
Vreme, ne tako toplo, taman idealno za druženje sa muzičkim istomišljenicima, druženje sa bendovima, sklapanje novih prijateljstava, kontakata, jačanje već uspostavljanih veza. Došao sam do kluba negde oko sat vremena ranije i u telefonu pronašao broj mog muzičkog pobratima Truće iz benda Yox iz Valjeva, inače jednog od učesnika festivala. Bilo je to pecanje u mutnom, i u očekivanju da će mi se bar javiti i izvinuti mi se jer mora da proba sa bendom pa ne može da izadje, šokirao sam se kada je čovek izašao, ljudski se pozdravio i ostao tu, sa nama.
Već taj gest me je pridobio.
Ljudi oko kluba je bilo, neke sam prepoznavao, ali većinu ne. Tu su bili članovi benda Northern Revival, njih sam prepoznao. Vozila su stizala jedno za drugim. Tour-kombi sa Katabazijom, pa zatim prevozno sredstvo sa bendom Aurium, i tako redom. Kako je koji automobil dolazio, tako je nivo adrenalina u krvi rastao, kao kada se spremate da skočite iz aviona (inače jedan od mojih neostvarenih snova), i što ste bliži vratima, vi ste sve rešeniji da se otisnete u nepoznato, pravo preko ivice.
Stigao je Nikša, moj pobratim iz benda At Radogost's Gates. Došao je i moj drugi muzički pobratim, Knez Časlav iz benda Wolf's Hunger i pridružio se grupici i razgovoru. Tada smo otkrili da je pesma benda Yox koja se zove „Ponos Srpska“ nastala pod nadahnućem koje se rodilo slušanjem upravo Wolf's Hungerove pesme „Krv Moja Srpska“. To ni sam Knez Časlav nije znao i vidno je bio oduševljen kada je to čuo od Truće. Ja sam gledao nemo pred sobom, i uživao u činjenici da sam tu, upravo u tom trenutku, i da prisustvujem radjanju jednog novog poznanstva, susretu nekoga ko je bio nadahnut radom nekog drugog, a da su obojica upravo tu. Pomislio sam da je upravo to način da scena jača, da dobija svežu krv koja će da joj povrati život.
Moje srce je bilo puno.
U tom trenutku su iz kluba, verovatno malo na vazduh, izašli momci iz benda Kymera iz Osijeka. Oni su po drugi put u Novom Sadu, i već se vidi da znaju okoliš jer su opustošili ćevabdžinicu u Jevrejskoj ulici, i onda krenuli na sredjivanje palačinki sa nutelom i keksom na samom uglu ulice u kojoj je klub. Škico (gitarista iz Kymere) je to, po njegovim rečima, morao probati, jer prošli put nije. Grupa se polako širila, a moje srce je bivalo sve punije i punije i pretilo je da okupira ceo prostor u grudima samo za sebe.
Ono što me je kod ovih momaka iz Osijeka oduševilo jeste potpuno odsustvo bilo kakvih tragova politike koja nas je razdvojila u državnom smislu. Ni jednom rečju oni nisu pokazivali nikakvo interesovanje za takvu tematiku. Čak i kada se, krajnje nenamerno, ta tema pojavila na površini, svi smo je zajednički gurnuli u dubine, a naša osiječka braća su čak izrazila nerazumevanje čak i za samo pojavljivanje te teme. Znao sam da su to naša muzička braća, ali tada sam uvideo da imaju srce široko kao ravnica iz koje nam dolaze, i da se možda upravo zbog toga i dobro kontamo.
Dok smo ragovarali prišao nam je Milan von Stone, za prijatelje Milan Majner, koji nekako uspeva da nadje u svom srcu dodatno mesto za gomilu bendova koji su na Miner etiketi, i redovno vrši defragmentaciju svog hard diska kako bi u njega ugurao nekako još Verku iz Makedonije, pa još ovaj, i ovaj, i ovaj bend... Njegovo srce mi sve više liči na neki prostorni perpetum mobile, u koji svaki bend nekako umesto da zauzima prostor koji je na raspolaganju, uspeva da proširi postojeći prostor i napravi mesta za novi bend koji će u Milanovo srce doći posle njih. Brat i prijatelj svima, pratio je budnim okom sve što se dogadjalo, i tražio komentar od onih koji su prolazili pored njega.
Što se mene tiče, veče za pamćenje, veče koje je još jednom pokazalo da za muziku ne postoje političke granice, da muzika prkosti svim podelama, klasiranjima, svim svrstavanjima koja su ljudi izmislili, i koja nas samo pretvaraju u čopore životinja koji čuvaju svoje i žele da unište sve drugo.
Ovo veče mi je dokazalo da ipak ima nade za nas i da se nismo u potpunosti pretvorili u svoje Mr. Hydeve, mračne strane naših bića koji čak i nama samima krive sliku o nama samima.
A svirka... Event... E pa, ko bi to bolje opisao od bendova učesnika. Niko od njih nije imao ni jednu zamerku, osim na jednu poražavajući činjenicu – moglo je biti više fanova koji su odlučili da udju i podrže bendove koji su došli iz Srbije i Hrvatske, bendove koji su došli zbog njih, ne zbog sebe. Medjutim, činjenica je da su fanovi stalno ulazili i izlazili, tako da je teško bilo iskontrolisati koliko ih je ukupno bilo na eventu. Inače, klub Quarter je relativno veliki prostor, tako da i kada udje 100 fanova, izgleda kao poluprazno.
Oko 20:00 je nastupio bend Northern Revival. Oni su svoje gostovanje na Invasion-u ove godine iskoristili za predstavljanje svog EP-ja Mouth Full of Dirt. Oni inače neguju stoner-rock still. Otprašili su svoj repertoar predvidjen za to veče, onako, pravo, stonerski. Njihova fan baza je sigurno obogaćena za nekolicinu novih poklonika njihovog rada. Pohvalili su ozvučenje koje po njihovim rečima „u Quarteru nije bilo nikada bolje“, i to sve zahvaljujući Saletu iz benda Kolaps. Besprekorna organizacija u kojoj jednostavno čak ni oni zlonamernici ne mogu da pronadju grešku. Kada sam tražio od njih da mi ukratko opišu svoj doživljaj čitavog eventa, oni čak nisu ni spomenuli činjenicu da je bilo više ljudi napolju nego unutra, ali možda zato što su oni otvorili veče.
Posle njih su binu Quartera zauzeli momci iz benda Awaited. Možda nepoznati široj publici, ali oduševljeni idejom učešća na jednom ovakvom dogadjaju, oni su izašli pred ne tako brojne fanove rešeni da pokažu šta znaju i umeju. I oni za organizaciju i realizaciju čitavog dogadjaja imaju samo reči hvale. I oni ističu druženje sa ostalim bendovima kao najpozitivniju stvar ovakvog dogadjaja. Nadaju se novim susretima sa bendovima sa Miner etikete, sa fanovima, sklapanju novih prijateljstava, novih kontakata, poznanstava.
Bend Thread the band su izrazili da su se osećali izuzetno počastvovani pozivom od strane Milna Minera da učestvuju na festivalu. Druženje bez ikakvih ogrančenja, bez imalo ustezanja, sa novim i starim prijateljima, sa kolegama iz drugih bendova, to je ono što provejava kao glavni imenilac svačijeg doživljaja. Sale, Davor i Aleksandar iz Kolapsa su bili ti koji su pružili svaku mogući tehničku pomoć svim bendovima. Na njihov račun ide pohvala što su uspeli nekom čudnom magijom da svim bendovima obezbede isti kvalitet zvuka, čak i ako se radilo o bendovima potpuno različitog žanrovskog muzičkog opredeljenja.
I onda je za mikrofon stala prva dama večeri, Milica iz benda Aurium, sa svojim kolegama iz benda koji su zauzeli stav sa svojim instrumentima, spremni i orni da nam objasne šta znači operatički gothic metal. Oni se pridružuju pohvalama ultimativne profesionalnosti i sposobnosti ljudi iz Miner Recordings-a za saradnju sa mladim bendovima. Deleći tour-kombi sa momcima iz benda Katabazija, podelili su i ovo divno veče sa onima koji su bili tu. A oni koji nisu,... pa bez njih se može. Ovde je svako mogao da vidi da čak ni razlike u muzičkom izražaju ne znače i neophodnost nerazumevanja i nepovezanosti u nešto što se zove metal-scena. Pokazalo se da krv nije voda, a nas veže ista krv, puna teškog metala i strasti prema onome što smo odabrali da radimo. Svaka čast bendu Aurium na onome što su pokazali.
Milan Pećanac, basista benda Prototype Unleashed, je takodje video učešće na ovogodišnjem novosadskom Invasionu kao još jednu priliku za promociju benda i novog singla „Freedom of Choice“. I gotovo kao neki refren u pesmi, pojavlja se pohvala toncima i svih onih koji su pomogli da se bina prirpemi za svaki novi bend. Vrhunska festivalska usluga je bila stvarno na nivou. Ono što je Pećanac istakao je nešto što pleni i uverava svakog sumnjivca u živost metal scene u Srbiji, a to je činjenica da je srpska scena puna još uvek nerazmaženih bendova koji su spremni da ulože maksimum sebe i pred 100 ljudi, kao da ih je u klubu 300. Vrhunski nivo profesionalnosti koji su bendovi pokazali jer za primer. Moj imenjak Igor, inače gitara i prateći vokal u bendu, je istakao ovaj event i kao priliku da se fanovima predstavi nova postava benda koja je dala bendu novu snagu i energiju. On ističe četiri benda kao one koji su naročito ostavili utisak na njega i koji su se istakli energijom, muzičkim umećem, svim onim što golica svako metalno srce: Awaited, Northern Revival, Kymera, Yox (koji već tradionalno nigde ne ide bez proslavljene Yox-ovače).
Bend Katabazija – Koliko je Katabazija unikatan bend na ovim prostorima pokazuje svakako i njihov frontmen Ljubiša Jovanović. Bend potpuno jedinstvenog muzičkog izraza, sa frontmenom koji svako svoje osećanje, svaki svoj dožviljaj najlakše opisuje u stihu. Otuda, njegov doživljaj bendovog učešća na Invasion from the Eastu glasi:
Invasion i Sobrat
U mrežama, ljudi sade baštenske ukrase.
Ogolila je lice, zaliska nakriv. Čučnja u.
Gamiž okrugli, pseta što juri bačenu stvar.
Upoznadoh prijatelja, sobrata – pobratima.
I mnogo ga zavoleh.
Iza redova, prvih. Vojska šarena. Puno je, vrvi!
Vrcaju, sevaju. Tu su! Knjiga je otvorena i oni to znaju.
Ne mogu prići, ali se mogu keziti. Čuvar je čučnju u.
Mi smo razgovarali. Jošte sobraće imadosmo!
Kruškama poliveni, medno, ukusno...
Umoran. Umoran, izvukoh osmeha sićuš.
Podelili smo sveća otiske. Vraćamo se, a
Oni ostadoše do narednog pojavljenija.
Za nauk, uk, muk, huk..lelej.
Behu svirači olaj lavinjani!
Časno sastavljeni. U nizu.
Prepust napusta. Pusta.
Sobrata našeg beše, i to je sreća.
Inače, bend je iz Kruševca. Njihov muzički žanr opisuju kao avangarde-darkwave. Pesme su im pune religiozne simbolike, a čitaj performans koji oni izvode može se sigurno okarakterisati kako mistilčan. Možda i najpoznatije pesme od onih koje su bile izvedene u Quarteru toga dana su bile Rebro i Maldororovo pevanje. Ja sam inače bogatiji za još nekoliko prijatelja iz Kruševca grada i ponosan sam zbog toga.
Kymera iz Osijeka, iz susedne nam Hrvatske, nisu nepoznanica novosadskoj publici. Ovo im je tačnije treci nastup u okviru Invasion from the East projekta diskografske kuće Miner. Ivan Pripuzić je pokazao šta znači biti frontmen. Nije štedeo svoje glasne žice, iako je u tom trenutku, bilo možda 25 ljudi u klubu. Škico je pokazao šta znači ne štedeti svoj instrument samo zato što nije došlo onoliko ljudi koliko je možda očekivano. Eldar je ložio svoje bubnjeve kako se samo ložiti može. Kruno je grmeo na svom basu kao Ilija Gromovnik, Zevs, ili bilo koji drugi nebeski grmitelj. Dali su 500% sebe i od mene, a verujem da nisam jedini koji tako misli, zaslužuju svaki respekt. Na odličan način su predstavili svoj album Stillborn. Pored kratkog obilaska grada i obližnjih restorana, najviše vremena su proveli u druženju sa drugim bendovima. Vrhunsku organizaciju, do perfekcije izdirigovanu i propraćenu (zvik, rasveta, pomoći na bini tokom izmene bendova) je učinilo da bendovi, kao i sama Kymera, budu u potpuno fokusirani na ono po šta su i došli – da sviraju. Reakcija publike je bila odlična. Uz očekivanje nekog novog budućeg gostovnaja, Kymera se zahvaljuje svima na gostoprimstvu, Milanu iz Miner Recordingsa na organizovanju celog eventa, ostalim bendovima na kolegijalnosti bez premca, i celoj ekipi koja je ovo gostovanje učinila uživanjem, a pogotovo fanovima.
Bend Yox iz Valjeva su na ovo putešestvije krenuli onako celim srcem, iako praznih džepova, ali rešeni da se ne vrate za Valjevo bez da se oznoje i pokažu novu definiciju profesionalnosti. Truća polako postaje institucija koja svojom kurpulentnošću i pravim hard core držanjem, odaje utisak mladića koji je pre svega i sam fan muzike koju bend neguje, a zatim i čovek spreman da pogine za metal, ako treba; bez problema. Hvala mu na fantastičnoj obradi Sepulturinog hita „Refuse/Resist“ koja je već postala njihova vizit-karta. Ali njihove autorske pesme u stvari su one koje pokazuju pravi kvalitet ovog benda. Veliko srce kao Srbija, koje bije u grudima svakog člana Yox-a, nekako se otvara da u sebe primi sve one koji žele da udju. Oni cene svakog fana koji je došao da ih podrži i spremni su za njega i krv da daju ako treba. Oni cene i one koji su odlučili da ostanu napolju; bar su došli. Veći problem su oni koji su ostali kod svojih kuća, a onda će, nakon dogadjaja na kojem se nisu udostojili ni da se pojave, da pljuju sve i svakoga, smatrajući sebe, valjda, previše pametnima da bi svoje vreme trošili na podržavanje scene, koje su i oni sami deo.
I na samom kraju...
Šta reći o budućnosti projekta Invasion from the East?
Šta reći o budućnosti bilo kojeg većeg projekta koji neguje metal zvuk? Na ovo pitanje se može odgovoriti iz dva različita ugla gledanja, i u oba slučaja ćete dobiti različite odgovore.
Iz ugla gledanja običnog fana, ako neko ubije metal scenu koja se sa mukom podiže iz pepela ratom rastrzane naše stare zajedničke države, ovde naročito mislim na Srbiju, jer u njoj živim, onda će to biti oni koji sebe nazivaju fanovima, a nisu u svari ni „f“ od fanova. Hvala svim ovim, a i mnogim drugim bendovima, koji su svesni situacije i odlučili su ipak da nastave da rade ono što rade zbog sebe i onih koji ih podržavaju, ako ni zbog koga drugog.
Iz ugla gledanja samih bendova, srpska scena je bogata bendovima koji su, iako neki od njih svoju karijeru i postojanje broje još uvek u danima i semicama, ne čak ni mesecima, a kamoli godinama, itekako naoružani vatrom i žele njome da zapale srca. Oni svoju muziku krajnje ozbiljno shvataju i doživljavaju. Spremni su da sviraju istim kvalitetom i posvećenošću i pred 100 kao i pred 300 ljudi, iako im se ova druga opcije više svidja.
Poruka bendovima – Svirajte momci samo i samo gazite! Tako će vaša ljubav prema onom što radite da ima stalni izvor rezervne energije. Onoga trenutka kada to budete zaboravili, vi ćete biti samo još jedan bend koji se prodao za šaku bilo čega, jer znam da od svirki nemate ama baš ni dinara i da jedva pokrivate čak samo i troškove postojanja samog benda. Vi ste pravi madjioničari, jer iz ničega snimate albume, plaćate opremu, grafička uredjenja za vaše albume... Samo napred i nema predaje.
Metal je rat, rovovski surovi rat, i ko preživi pričaće.
Izveštaj priredio: Igor Vlad Cepesh Živić
