Nije tajna kako je domaća rock scena još od početka postajanja na ovim prostorima polako, ali sigurno, sve više zauzimala nezahvalnu ulogu zadnje rupe na svirali. Koliko si upoznat sa bendovima koji su svirali od 70-ih godina na ovamo?
- Nije tajna, a za pomenutu situaciju, svi snosimo krivicu. Danas je to alarmantno. Prelazi u pateticnu kuknjavu. Medjutim, sa margina se formiraju prave vrednosti. Mesto “undergrounda” i jeste tu. Od njega sve potice! Svaka nit, pora, dah, bunt. Deluje kotradiktorno, zato sto govorim o krivici, ali se, bas zato, trebamo drzati onoga u sta verujemo. Jebes govna i povrsinu po kojoj plutaju....To treba tamaniti underground veslom, toga sam pobornik. Zato je Disciplina Kicme vanvremenski vesnik. Sarlo Akrobata cekic, Borgezija i mnogo drugih...
Koliko si upoznat sa stranim bendovima od 60-ih godina na ovamo?
- Dosta. Bauhaus, Joy Division... Mislim da je to dovoljno.
Da li je za tebe srećna okolnost da imaš nekoga ko će bend pogurati? Može li na kraju ipak da ispadne tužna priča (bend se raspadne i sl.)? Ili zastupaš opciju da si sposoban, da imaš talenat i da si entuzijastički vodja koji će svoj bend dobro prodati?
- Ako bih i jednog trenutka pomislio na prodaju ideje, koju nosimo, onda bih izneverio sopstveni ideal. Tvorbu mladosti. Nema srecne okolnosti prilikom takvih stvari, ali moram napomenuti da u srecu ne verujem. Verujem u horizont, u pripadnost. U blagostanje duha, pritom. Tu je mir.
Šta fali na ovim prostorima: neke druge prilike i vodje, ili mladi i ambiciozni bendovi, pred kojima bi u nekim boljim vremenima i okolnostima možda stajala blistava karijera?
- Nema boljeg stanista za kreativnost od “loseg drustva”. Trenutno nista ne fali autorima, bendovima...Odlicno plivaju i dobro se bore u ovoj trulezi. To je nasa sudba, trebamo imati osecaj zahvalnosti, pruzena nam je mogucnost za borbu, za opstanak. Tamo gde su torte i kolaci – tamo je problem.
Koliko te interesuje da otkrivaš nove grupe i nove stvari?
- Posto mi je u prirodi tragalastvo, ne libim se kopanja, novih saznanja. Time se bogatstvo duha siri, dubi i stice postovanje prema drugim bicima, ali i samom Tvorcu. Sve je povezano. Cak i obicna figura primecuje. Bez nje smo nista, a ja verujem u nista. Eto krajnje, ljubopitljive, kontradiktorne nelagodnosti.
Puno toga ne valja, ne samo ovde, u regionu, nego i svuda po svetu. Svedok sam da se svuda zatvaraju klubovi koji su radili 10, 20 i više godina, diskografske kuće su nestale, bolje reći da su mrtve, i sve je manje novca. Sa druge strane imamo apsurdno veliki broj bendova, da li imaš neki svoj stav po tom pitanju?
- Svako od nas radi ono sto misli da treba. U Africi su deca gladna. Svedoci smo zlocina u nasoj drzavi. Po citavom svetu se dogadjaju sranja. Neko ce, iz mnostva, uvek isplivati, ali ce to mnostvo odrzavati sivilo. Alber Kami ima izvrstan stav o tome. Takav stav delim i sam, cak i po ovom pitanju.
Da li ti je jasan odnos medija i institucija, što ide ruku pod ruku s potražnjom od strane publike. Da li treba kriviti ljude jer ne vole tvoj bend i tvoje pesme, za koje nisu ni čuli?
- Potpuno jasan jer “pomenuti” kreiraju javno mnjenje. Nema potraznje, potraznja se kreira, a posle sluzi. Zasto bih ikog krivio? Nikada nisam o tome razmisljao. Ko se prepozna u ovome sto radimo, sasvim je legitimno, ko ne -legitimno je opet. Nema tu mesta za ljutnju. Sve ima svoj put, ne treba siliti stvari.
Znamo da nema institucija, medija i gde mladi najviše stradaju. Ali, nemamo ni mlade ljude koji su sposobni da preduzmu prave poteze i da veruju u svoj rad. Nakon prvog koraka, objavljivanja albuma, mnogi bendovi prestanu sa radom. Da li smatraš da je to jedini izvor frustracija ili ima i nekog drugog?
- Izvor svih frustracija je ova drzava, ali to treba koristiti za kreativnost. Kad zacvili stomak, onda i to pada u vodu. Znaci, zivimo u totalno sjebanoj sredini, eto.
Jedna od poslednjih predstava su pojedini portali koji više glume zainteresovanost za mlade i nepoznate bendove. Da li njima fali malo preduzetničkog duha ili si pristalica teze da je sve super, scena dobra, da vam oni pomažu?
- Pomaze ko koliko ume i zna, ljudi se, mahom, odlicno druze. To je jedino sto znam (ako mislimo na nezavisne portale)... Da li glume zainteresovanost, ne bih znao odgovoriti.
Da li diskografska kuća treba voditi brigu o menadžmentu benda ili je to posao promoterske firme?
- Ne znam.
Svedok sam da bendovi godinama pokušavaju da potpišu ugovor sa dve-tri izdavačke etikete, kako bi postigli veci uspeh, međutim, to ispadne jako neupešno i nikakav veći uspeh ne bude postignut. Koju ti opciju zastupaš?
- Pravljenje pesama i uzivanje prilikom pravljenja istih. To je najlepsa opcija.
- Nije tajna, a za pomenutu situaciju, svi snosimo krivicu. Danas je to alarmantno. Prelazi u pateticnu kuknjavu. Medjutim, sa margina se formiraju prave vrednosti. Mesto “undergrounda” i jeste tu. Od njega sve potice! Svaka nit, pora, dah, bunt. Deluje kotradiktorno, zato sto govorim o krivici, ali se, bas zato, trebamo drzati onoga u sta verujemo. Jebes govna i povrsinu po kojoj plutaju....To treba tamaniti underground veslom, toga sam pobornik. Zato je Disciplina Kicme vanvremenski vesnik. Sarlo Akrobata cekic, Borgezija i mnogo drugih...
Koliko si upoznat sa stranim bendovima od 60-ih godina na ovamo?
- Dosta. Bauhaus, Joy Division... Mislim da je to dovoljno.
Da li je za tebe srećna okolnost da imaš nekoga ko će bend pogurati? Može li na kraju ipak da ispadne tužna priča (bend se raspadne i sl.)? Ili zastupaš opciju da si sposoban, da imaš talenat i da si entuzijastički vodja koji će svoj bend dobro prodati?
- Ako bih i jednog trenutka pomislio na prodaju ideje, koju nosimo, onda bih izneverio sopstveni ideal. Tvorbu mladosti. Nema srecne okolnosti prilikom takvih stvari, ali moram napomenuti da u srecu ne verujem. Verujem u horizont, u pripadnost. U blagostanje duha, pritom. Tu je mir.
Šta fali na ovim prostorima: neke druge prilike i vodje, ili mladi i ambiciozni bendovi, pred kojima bi u nekim boljim vremenima i okolnostima možda stajala blistava karijera?
- Nema boljeg stanista za kreativnost od “loseg drustva”. Trenutno nista ne fali autorima, bendovima...Odlicno plivaju i dobro se bore u ovoj trulezi. To je nasa sudba, trebamo imati osecaj zahvalnosti, pruzena nam je mogucnost za borbu, za opstanak. Tamo gde su torte i kolaci – tamo je problem.
Koliko te interesuje da otkrivaš nove grupe i nove stvari?
- Posto mi je u prirodi tragalastvo, ne libim se kopanja, novih saznanja. Time se bogatstvo duha siri, dubi i stice postovanje prema drugim bicima, ali i samom Tvorcu. Sve je povezano. Cak i obicna figura primecuje. Bez nje smo nista, a ja verujem u nista. Eto krajnje, ljubopitljive, kontradiktorne nelagodnosti.
Puno toga ne valja, ne samo ovde, u regionu, nego i svuda po svetu. Svedok sam da se svuda zatvaraju klubovi koji su radili 10, 20 i više godina, diskografske kuće su nestale, bolje reći da su mrtve, i sve je manje novca. Sa druge strane imamo apsurdno veliki broj bendova, da li imaš neki svoj stav po tom pitanju?
- Svako od nas radi ono sto misli da treba. U Africi su deca gladna. Svedoci smo zlocina u nasoj drzavi. Po citavom svetu se dogadjaju sranja. Neko ce, iz mnostva, uvek isplivati, ali ce to mnostvo odrzavati sivilo. Alber Kami ima izvrstan stav o tome. Takav stav delim i sam, cak i po ovom pitanju.
Da li ti je jasan odnos medija i institucija, što ide ruku pod ruku s potražnjom od strane publike. Da li treba kriviti ljude jer ne vole tvoj bend i tvoje pesme, za koje nisu ni čuli?
- Potpuno jasan jer “pomenuti” kreiraju javno mnjenje. Nema potraznje, potraznja se kreira, a posle sluzi. Zasto bih ikog krivio? Nikada nisam o tome razmisljao. Ko se prepozna u ovome sto radimo, sasvim je legitimno, ko ne -legitimno je opet. Nema tu mesta za ljutnju. Sve ima svoj put, ne treba siliti stvari.
Znamo da nema institucija, medija i gde mladi najviše stradaju. Ali, nemamo ni mlade ljude koji su sposobni da preduzmu prave poteze i da veruju u svoj rad. Nakon prvog koraka, objavljivanja albuma, mnogi bendovi prestanu sa radom. Da li smatraš da je to jedini izvor frustracija ili ima i nekog drugog?
- Izvor svih frustracija je ova drzava, ali to treba koristiti za kreativnost. Kad zacvili stomak, onda i to pada u vodu. Znaci, zivimo u totalno sjebanoj sredini, eto.
Jedna od poslednjih predstava su pojedini portali koji više glume zainteresovanost za mlade i nepoznate bendove. Da li njima fali malo preduzetničkog duha ili si pristalica teze da je sve super, scena dobra, da vam oni pomažu?
- Pomaze ko koliko ume i zna, ljudi se, mahom, odlicno druze. To je jedino sto znam (ako mislimo na nezavisne portale)... Da li glume zainteresovanost, ne bih znao odgovoriti.
Da li diskografska kuća treba voditi brigu o menadžmentu benda ili je to posao promoterske firme?
- Ne znam.
Svedok sam da bendovi godinama pokušavaju da potpišu ugovor sa dve-tri izdavačke etikete, kako bi postigli veci uspeh, međutim, to ispadne jako neupešno i nikakav veći uspeh ne bude postignut. Koju ti opciju zastupaš?
- Pravljenje pesama i uzivanje prilikom pravljenja istih. To je najlepsa opcija.
Diskografska kuća sa fizičkim izdanjem ili internet izdavač?
- Mislim da je to danas veoma povezano i da jedno bez drugog ne moze.
Kada bi bio u mogucnosti da vodiš izdavačku kuću, šta bi promenio u odnosu na dosadašnji rad Miner Records-a?
- Sebe, zaista, ne vidim u tim vodama, ali se, isto tako, ne mogu ni zamisliti u toj mogucnosti.
Šta očekujes na Invasion From The East? Koliko znaš o Miner Records-u? Koliko je sposoban i preduzimljiv u dosadašnjem radu? Da li je za tebe značajan njihov rad, da li su nešto postigli, ili je njihovo delovanje nedovoljno, nedorečeno, nepošteno?
- Lepo druzenje. Verujem da Miner Recordings ulaze napore i znacajna novcana sredstva kroz sopstveni rad i zelim im puno uspeha.
- Mislim da je to danas veoma povezano i da jedno bez drugog ne moze.
Kada bi bio u mogucnosti da vodiš izdavačku kuću, šta bi promenio u odnosu na dosadašnji rad Miner Records-a?
- Sebe, zaista, ne vidim u tim vodama, ali se, isto tako, ne mogu ni zamisliti u toj mogucnosti.
Šta očekujes na Invasion From The East? Koliko znaš o Miner Records-u? Koliko je sposoban i preduzimljiv u dosadašnjem radu? Da li je za tebe značajan njihov rad, da li su nešto postigli, ili je njihovo delovanje nedovoljno, nedorečeno, nepošteno?
- Lepo druzenje. Verujem da Miner Recordings ulaze napore i znacajna novcana sredstva kroz sopstveni rad i zelim im puno uspeha.
Нема коментара:
Постави коментар