Nije tajna kako je domaća rock scena još od početka postajanja na ovim prostorima polako, ali sigurno, sve više zauzimala nezahvalnu ulogu zadnje rupe na svirali. Koliko si upoznat sa bendovima koji su svirali od 70-ih godina na ovamo?
Zdravo, hvala Vama na pozivu za intervju. Iskreno, sa domacom scenom sam bio delicmicno upoznat od ranog detinjstva preko svojih rodjitelja ali domaca rock muzika nije bila to u cemu sam se potpuno pronalazio, sto me kasnije apsolutno nije interesovalo u nekom adolescentnom periodu jer bio sam naklonjen vise nekom tvrdjem new metal zvuku, hardcore-u…. Ali bendovi kao sto su Bijelo Dugme, Azra, Smak, Yu Grupa… Krajem 70-ih bednovi poput Divljih Jagoda, Generacije 5, Haustora, (kasnije EKV) jesu bendovi sa domace rock scene tih godina, na kojima sam odrastao.
Koliko si upoznat sa stranim bendovima od 60-ih godina na ovamo?
Uh.. Strani bendovi su oduvek imali jaci uticaj na mene, I upravo bendovi 60-ih ili 70-ih godina. Van mog muzickog ukusa koji sam razvio kasnije u nekom zrelijem periodu zivota, uvek su se nasli benodvi sa strane rock scene 60-ih i 70-ih godina koji su ostavili na mene vremenski pecat toliko jak da cak u 2015-oj godini u svom bendu dajem predlog clanovima benda da recording I mastering imaju zvuk bendova iz tih godina. Izvodjaci koji se meni dopadaju od 60-ih pa na dalje jesu pre svega The Beatles, Pink Floyd, The Doors, Black Sabbath, Led Zeppelin, Creedence Clearwater Revival, Janis Joplin, Rolling Stones , Ella Fitzgerald, Johnny Cash, Cockney Rabel plus jos dosta sjajnih izvodjaca. I naravno moj omiljeni bend sa zvukom tog vremena koji je zapravo iz 2000-ih koji sam otrkrio 2007 godine jesu –The Black Keys.
Da li je za tebe srećna okolnost da imaš nekoga ko će bend pogurati? Može li na kraju ipak da ispadne tužna priča (bend se raspadne i sl.)? Ili zastupaš opciju da si sposoban, da imaš talenat i da si entuzijastički vodja koji će svoj bend dobro prodati?
Pa nekako smatram da jesam sposoban i da mogu sa odredjenom dozom entuzijazma da podstaknem ekipu, sa kojom gradim celu pricu naseg benda, i motivisem da daju svoj maksimum. To nije toliko problem jer svi tu radimo ono sto volimo, i svaki predlog je preplavljen euforijom, nije naredjenje. Za sada se pokazalo za sve ove godine koje su prosle, da je to zapravo jako tezak put. Kad kazem ‘’tezak put” mislim na formiranje benda sa dobrim izborom clanova, komponovanje muzike, pisanje scenarija za spotove, pisanje tekstova, zakazivanje svirki, promocija, ulaganja zivaca, vremena , novca, truda i rada u aposlutno sve. Zapravo mnogo stvari je ispred mene da bih se osetio kao vodja, ali sav teret i odogovornost koju nosim na ledjima, jeste ono sto me cini clanom benda koji je osnovao isti taj bend i duznost mi je da tako ostane. Srecna okolnost zapravo jeste imati nekoga da pogura bend, ali ne i da bend zavrsi raspadanjem u bilo kom smislu iz bilo kog razloga.
Šta fali na ovim prostorima: neke druge prilike i vodje, ili mladi i ambiciozni bendovi, pred kojima bi u nekim boljim vremenima i okolnostima možda stajala blistava karijera?
Pa mislim da fale ambiciozni bendovi sa ambicioznim vodjama, plus publika koja podrzava scenu. Koliko god da je bend dobar, ako nema jednu osobu koja vodi celu tu pricu to obicno rezultira nerazumevanjem, nesuglasicama pa i prestankom rada benda. Bend je kolektiv koji smatram da treba da izgura pricu koju je zapoceo, a samo sa dovoljno ambicija, truda i rada to moze da postigne. S druge strane ako nema publike koja ce taj rad pratiti, scena opet ostaje sa neresenim problem.
Koliko te interesuje da otkrivaš nove grupe i nove stvari?
Poprilicno. Uvek sam otvoren i voljan da cujem novi bend, pogledam i dozivim ih iz svakog ugla (muzicki, produkcijiski , scenski). Neki novi bendovi koje sam skoro otkrio iskacu iz mog muzickog ukusa ali kreatvinost, kvalitet i originalnost mi povecaju zelju da ih vidim cak i uzivo.
Puno toga ne valja, ne samo ovde, u regionu, nego i svuda po svetu. Svedok sam da se svuda zatvaraju klubovi koji su radili 10, 20 i više godina, diskografske kuće su nestale, bolje reći da su mrtve, i sve je manje novca. Sa druge strane imamo apsurdno veliki broj bendova, da li imaš neki svoj stav po tom pitanju?
Broj bendova raste, jer mislim da zivimo u vremenu kad je nikad lakse kupiti instrument I snimiti album. To danas moze svako sebi da priusti. I dalje se vodi rat oko toga koji bendovi kopiraju koje, za koje bendove ima ili nema publike, sto vecina ljudi misli da je kompetentna da donese sud o bendu koji nesto stvara a pritom ne daju sansu da mu se taj bend svidi . Smatram da je upravo to jedan od razloga zbog cega klubovi zvrje prazni, a diskografske kuce umiru. Kao sto sam vec rekao u intervjuu za Invaziju u Novom Sadu, koren problema ,po mom misljenju, jeste pristup interentu gde je sve na izvolte I nezainteresovanost da se pruzi sansa mladim bendovima tako sto ce se kupiti cd, vinyl ili posetiti svirka. Mada, koliko sam upucen, vidim da su se I veliki izvodjaci, koji su punili ogrome sale, sveli na to da prave turneje po klubovima kojima je kapacitet znatno manji. Dakle postoji tu jos nesto zbog scena umire.
Da li ti je jasan odnos medija i institucija, što ide ruku pod ruku s potražnjom od strane publike. Da li treba kriviti ljude jer ne vole tvoj bend i tvoje pesme, za koje nisu ni čuli?
Ne u potpunosti. Jasno mi je da mediji u vecini slucajeva pisu/emituju ono sto njima donosi popularnost. A iz mog nekog ugla niko nije kriv za publiku koja ne voli moj bend. Ni same pesme, ni produkcija, ni bend, ni publika. Ljudi slusaju ono sto im se svidi I nemaju svest da li je mastering na svetskom nivou ili nije, ne znaju da li je harmonija u kompoziciji slozena ili nije, da li ta pesma ritmicki zahtevna ili je jedna od onih na kojoj se uce svi koji pocinju da sviraju bubnjeve. Tako da je originalnost I kreativnost I dalje ono sto cini bend dovoljno dobrim da jednog dana pronadje svoju publiku.
Znamo da nema institucija, medija i gde mladi najviše stradaju. Ali, nemamo ni mlade ljude koji su sposobni da preduzmu prave poteze i da veruju u svoj rad. Nakon prvog koraka, objavljivanja albuma, mnogi bendovi prestanu sa radom. Da li smatraš da je to jedini izvor frustracija ili ima i nekog drugog?
Mislim da dobim delom jeste iz razloga sto vecina bendova to ne ocekuje na svom putu I nadaju se najboljem. Mada, sa druge strane, bendovi nisu svesni da je odluka da osnujes bend I radis na njemu dok ga ne dovedes do zeljenog cilja isto vazno kao I dobar posao, dobar fakultet ili bilo sta sto je nekome ambicija u zivotu. Bend, kao I vecina stvari, zahteva mnogo odricanja, promenu okruzenja, navika, smanjivanja kruga prijatelja, itd. Bend mora da se tretira kao jedan od 3 najbitnija prioriteta u zivotu ako zaista misli da uspe I opstane u moru svega I svacega.
Jedna od poslednjih predstava su pojedini portali koji više glume zainteresovanost za mlade i nepoznate bendove. Da li njima fali malo preduzimačkog duha ili si pristalica teze da je sve super, scena dobra, da vam oni pomažu?
Naravno da nisam pristalica. Uvek moze da se radi vise I da se rezultira bolje. Smatram da jedino sam bend I njihova izdavacka kuca moze da da maksimum I iskreno budu zainteresovani za scenu, promociju na bilo koji nacin. Kada bi svi portal I mediji uspeli da to prepoznaju kod odredjenih bendova, dobar deo problema bi nestao.
Da li diskografska kuća treba voditi brigu o menadžmentu benda ili je to posao promoterske firme?
Pa mislim da ne. Ako je diskografska kuca vezana samo za izdanja benda, mislim da ostalo treba da radi booking agencija, menadzer ili sam bend.
Svedok sam da bendovi godinama pokušavaju da potpišu ugovor sa dve-tri izdavačke etikete, kako bi postigli veci uspeh, međutim, to ispadne jako neuspešno i nikakav veći uspeh ne bude postignut. Koju ti opciju zastupaš?
Zastupam opicju da treba ostati u jednoj izdavackoj kuci od pocetka do kraja karijere, koliko god to nekome glupo zvucalo. Ako je saradnja odlicna zasto bi bend menjao izdavacku kucu kada postigne uspeh? Ako smo svi u tome od pocetka I ako smo prosli kroz I jako prijatne I neprijatne situacije, zato da se saradnja prekine? To je moje misljenje.
Diskografska kuća sa fizičkim izdanjem ili internet izdavač?
Sa fizickim izdanjem. Iako znam nema ljudi koji ce kupiti cd ili vinyl - tradicija je tradicija. Internet koliko je poboljsao stvari I napravio veliki napredak na dosta polja, toliko je ubio kulturu necega koja se prenosila decenijama. Zivim u nadi da ce vinyl ponovo postati sto je bio 60-ih, I da ce ga jednog dana ponovo svaki dom imati.
Kada bi bio u mogucnosti da vodiš izdavačku kuću, šta bi promenio u odnosu na dosadašnji rad Miner Records-a?
Jednim delom bih promenio. Imao bih dosta rigorozniji ugovor za bendove, trazio bi makismum svakog benda jer bih tako bio siguran koji bendovi zaista zele da rade , a koji su dosli na par meseci dok ne dobiju sta su zamislili I napuste mene kao izdavaca koji je ulagao u njih. Isto tako bih dao svoj maksimum za bendove kod kojih vidim potencijal, trud I rad I verujem da bih bez ikakvog uslovljavanja dobio feedback od bendova istom merom. Mislim da Miner previse daje, a malo dobija. Verujem da bendovima to nije bitna stvar, ali objekitvno I racionalno mislim da je Miner mnogo puta bio na gubitku.
Šta očekujes na Invasion From The East? Koliko znaš o Miner Records-u? Koliko je sposoban i preduzimljiv u dosadasnjem radu? Da li je za tebe značajan njihov rad, da li su nešto postigli, ili je njihovo delovanje nedovoljno, nedorečeno, nepošteno?
Od Invasion From The East, kao sto vec rekoh, ocekujem dosta dobrog zvuka I pozitivne energije. I to je defintitivno korak napred za moj bend - motivacija da se radi jos vise. Upoznat sam poprilicno dobro o radu Minera. Mislim da su jedna od retkih izdavackih kuca koji su nekim nepoznatim bendovima omogucili podrsku, promociju I odlicna fizicka izdanja albuma. Do sada imamo sjajno iskustvo sa njima, I verujem da ce tako ostati jer su obe strane tu one koje rade sto nas zapravo cini sjajnim saradnicima. Pa kako su postigli dosta toga sa nepoznatim bendovima mislim da jesu I inace sa poznatim. Imaju iza sebe sjajna izdanja, na dobrom su glasu, postoje dug niz godina I ono sto mene fascinira je sto rade ono sto niko ne radi, a to je organizovanje festivala, budjenje scene, pa cak I placanje troskova puta , prenocista I ostalih izdataka kod bendova. Izdavaci nisu u obavezi to da rade ali Miner je napravio nesto drugacije, I svaka moja preporuka bi otisla upravo ovoj izdavackoj kuci.
Verujem da su odgovori bili iskreni, možda će pomoći drugima da mnogo jasnije sagledaju sadašnju scenu i dešavanja. Veliki pozdrav!
Naravno, zao mi je ako sam nekoga ostetio na bilo koji nacin, ali to je samo moje iskreno misljenje u vezi sa svakim pitanje, bilo bi divno ako nekome pomogne. Hvala jos jednom.
Нема коментара:
Постави коментар